Home » Usavršavanje » U ustanovi » Časovi kulture

 
 

Časovi kulture

 

Vesti iz naše škole »

RASPORED POPRAVNIH I RAZREDNIH ISPITA U AVGUSTOVSKOM ISPITNOM ROKU

PRIJAVA POPRAVNIH ISPITA JE 19.8.2019. U 10.00 PATOLOGIJA PRIPREMNA NASTAVA: 20.8.2019. OD 8.00 DO 11.00 21.8.2019. OD 8.00 DO 10.00 POPRAVNI ISPIT IZ PATOLOGIJE...

 

Obuka za nastavnike u avgustu

Važno obaveštenje za profesore Medicinske škole U daljem tekstu nalaze se važne informacije vezane za organizaciju obuka Ostvarivanje programa nastave i učenja...

 

Nedelja zdravih usta i zuba

Učenici 3/4 razreda smer medicinska sestra vaspitač su sa svojim nastavnicima koji vode Pedijatrijsku sekciju obeležili nedelju zdravih usta i zuba.  U petak...

 

POSETA APOTECI DR DRAGIŠA MIŠOVIĆ

Dana 06.06.2019.godine u okviru nastave iz predmeta Farmaceutsko tehnološke operacije i postupci, učenici odeljenja I/5 sa profesorkom Draganom Majstorović posetili...

 
Izveštaj sa predavanja “PROJEКAT-MATURA 2019.”

Izveštaj sa predavanja “PROJEКAT-MATURA 2019.”

Devetog maja 2019.u prostorijama naše škole održano je predavanje “PROJEКAT-MATURA 2019.”, u organizaciji Policijske uprave Čačak. Učenicima su...

 
 

 

U okviru projektne nastave o temi Kultura i u vezi sa obradom eseja, organizovala sam nekoliko časova različite sadržine sa odeljenjima maturanata, a oni koji su se pokazali najzainteresovanijim i najmotivisanijim u radu, ovoga puta odeljenje IV2, dobili su priliku da se druže i uče sa piscem Jelenom Ćuslvić. Nakon vrlo uspešnih časova o pojmu i smislu kulture, tumačenja činilaca kulture kroz eseje Isidore Sekulić i Iva Andrića, samostalnog promišljanja o neminovnom uticaju društvenih mreža na oblikovanje kulture savremenika i pisanja o kulturi instagrama, poslednji čas se ticao stavljanja društvenih mreža u funkciju kulture, a za to nismo mogli imati boljeg sagovornika od Jelene Ćuslović. Moj cilj kao nastavnika i cilj projektne nastave bio je podsticanje kritičkog mišljenja učenika za sadržaje koji im se nude, te promišljanje i osvešćivanje pozitivnih i negativnih uticaja društvenih mreža, usavršavanje pisane i govorne kulture učenika i osnaživanje njihovih ličnosti utemeljenih u pozitivnoj kulturnoj baštini, kao i u njenom očuvanju. Rad sa maturantima kroz projektnu nastavu meni je bilo zadovoljstvo, a o tome i naročito poslednjem času neka govore oni sami.

Sanja Perovanović
profesor srpskog jezika i književnosti

 

 

Smatram da su časovi kulture bili jako korisni i važni jer su nas naterali da mislimo o društvu, kao i o nama samima na sasvim drugačiji način. Kroz njih smo postali svesniji problema u društvu, kulturi i mogućnosti rešenja za njih. A rešenje smo mi, mladi. Trebalo bi da postavimo neke kulturne standarde koji ne mogu i ne bi smeli biti pobijeni.
U razgovoru sa piscem, shvatila sam da su ljubav i empatija rešenje za svaku ljudsku nelagodu i da je biti otvoren za nova životna iskustva i izazove nešto što donosi uspeh i zadovoljstvo.

Takođe, kroz priču na času, spoznala sam i svetlu stranu društvenih mreža na kojoj je moguće iskazati svoja osećanja i misli, a pri tome prihvaćen uz pozitivne komentare.

Konačna misao koju nosim sa sobom jeste da jedva čekam da izađe sledeća knjiga Jelene Ćuslović, koju ću vrlo rado pročitati, jer je književnica predstavnik nove kulture, knjige i njeno sledeće delo je moj zasiguran izbor za sledeće: “Šta čitati?” 🙂

Milica Bošnjak

 

  Razgovor sa piscem

Kao deo projektne nastave o kulturi, koja se sastojala iz nekoliko različitih časova, odeljenje IV2 ugostilo je na svom času Jelenu Ćuslović, nekadašnjeg profesora engleskog jezika, prevodioca i autora zbirke „Snovi za budne”. To je bio poslednji čas naše projektne nastave čiji je cilj bio razmatranje društvenih mreža u funkciji kulture. Čas je pripremljen od strane našeg odeljenja i odeljenjskog starešine Sanje Perovanović. Kao deo pripreme pročitali smo pripovetke i bili smo motivisani i zainteresovani za „Čas sa piscem”, zapravo dijalog sa njom. Vođena realnom okolnošću našeg odrastanja i oblikovanja ličnosti pod snažnim uticajem društvenih mreža, razredna je želela, pre svega, da probudi naš kritički odnos prema njima. Od nje je potekla ideja za ovakav čas, što smo rado prihvatili.

Govoreći o pozitivnom i negativnom delovanju društvenih mreža, kao pozitivan smo prepoznali „slučaj“ Jelene Ćuslović koja je društvene mreže iskoristila na jedan zanimljiv način. Svoje priče objavljivala je na fejsbuk profilu. Krenulo je sasvim spontano da bi kasnije sve to preraslo u zahteve pratilaca na fejsu da svoje priče objavljuje u tačnom terminu,četvrtkom, što samo po sebi govori da je preko društvenih mreža ostvaren pozitivan odnos čitalaca i pisca. Na ovaj način ona je imala povratnu informaciju svoje publike pre nego što je sama knjiga objavljena, što je doprinelo da knjiga ugleda svetlost dana u svom superiornom, štampanom obliku.

Uspešnost časa potvrdile su velika angažovanost i pažnja učenika. U razgovoru sa piscem postavljali smo najrazličitija pitanja o njenom životu, radu u prosveti, književnom stvaralaštvu, kao i pripremanju i objavljivanju knjige. Spisateljica je komunikativna, predusretljiva, raspoložena za razgovor i odgovore na mnogobrojna i različita pitanja. U slučaju Jelene Ćuslović društvene mreže dobile su primenu u književnosti. Prednost ovakvog načina objavljivanja je dostupnost pre svega mlađim generacijama koje su usko povezane sa društvenim mrežama i virtuelnim svetom.

Bogdan Promicać

Comments are closed

Sorry, but you cannot leave a comment for this post.