Samovrednovanje se više ne vrši na osnovu Priručnika za samovrednovanje i vrednovanje rada škola, već na osnovu propisanih STANDARDA KVALITETA RADA OBRAZOVNO-VASPITNIH USTANOVA.
Posebno obratite pažnju na standarde u kojima se eksplicitno definiše važnost samovrednovanja:
6.4.5. Tim za samovrednovanje kontinuirano ostvaruje samovrednovanje rada škole u skladu sa propisima i potrebama;
7.2.1. Zaposleni na osnovu rezultata samovrednovanja unapređuju profesionalno delovanje.
Međutim, samovrednovanje je proces neophodan za unapređivanje obrazovno-vaspitnog rada u svim domenima.

Polazna osnova za samovrednovanje su Pravilnik o standardima kvaliteta rada obrazovno-vaspitnih ustanova i Standardi kvaliteta rada predškolskih ustanova. U radu mogu da se koriste, kao podrška pri izboru metodologije i instrumenata rada, i: Priručnik za samovrednovanje i vrednovanje rada škole, Vodič za samovrednovanje za ustanove u stručnom obrazovanju, Priručnik za razvoj inkluzivne kulture i dr., ali vrednovanje i izveštaj treba koncipirati prema propisanim standardima u svih sedam oblasti. Ustanove treba da samovrednuju sedam oblasti u petogodišnjem ciklusu.
Godišnji plan samovrednovanja priprema tim za samovrednovanje. Godišnji plan samovrednovanja donosi se na osnovu procene stanja u ustanovi i sastavni je deo godišnjeg plana rada ustanove. U godišnjem planu samovrednovanja definišu se:

1.  predmet samovrednovanja, odnosno oblast koja će biti vrednovana prema standardima kvaliteta rada ustanove,
2. predviđene aktivnosti,
3. vremenska dinamika,
4. nosioci aktivnosti,
5. instrumenti i tehnike samovrednovanja,
6. ishodi i kriterijumi uspeha, odnosno način evaluacije.

Samovrednovanje organizuje i koordinira tim za samovrednovanje. Direktor ustanove imenuje tim na period od godinu dana. Tim za samovrednovanje ima najmanje pet članova i to: predstavnika stručnih organa, saveta roditelja, učeničkog parlamenta i organa upravljanja.Rukovodioca tima za samovrednovanje biraju članovi tima iz svojih redova. U radu tima za samovrednovanje učestvuje i direktor ustanove. Tim za samovrednovanje obezbeđuje uslove za sprovođenje samovrednovanja. Sastav članova tima i plan rada tima za samovrednovanje ugrađuje se u godišnji plan rada. Statutom ustanove treba da budu određeni načini rada, sastavi i nadležnosti svih stručnih organa, pa samim tim i tima za samovrenovanje.

Način rada: Samovrednovanje se vrši na osnovu analize kvaliteta evidencije i pedagoške dokumentacije ustanove, programa obrazovanja i vaspitanja, godišnjeg plana rada i razvojnog plana ustanove, baze podataka u okviru jedinstvenog informacionog sistema prosvete, stručnog usavršavanja, podataka prikupljenih iz istraživanja sprovedenih u ustanove, efekata realizovanih aktivnosti u projektima i drugih izvora, zatim na osnovu praćenja različitih aktivnosti obrazovno-vaspitnog rada, kao i na osnovu razgovora, stručnih diskusija, sastanaka, rezultata sprovedenih anketa i dr..Tim za samovrednovanje prikuplja i obrađuje podatke vezane za predmet samovrednovanja i vrši analizu kvaliteta predmeti samovrednovanja na osnovu obrađenih podataka.

Koraci samovrednovanja – jedan primer (o načinu rada, instrumentima i ostalom dogovora se tim, na osnovu zakonske regulative, shodno autonomiji ustanove):

1. uspostavljanje dogovora o oblastima samovrednovanja i odgovornostima članova tima;
2. proučavanje oblasti kvaliteta i dogovor o ciljevima, standardima, indikatorima i nivoima koje treba preispitati;
3. identifikovanje i prikupljanje dokaza za procenu ostvarenog nivoa određenog standarda u svim indikatorima;
4. uočavanje jakih i slabih strana,
5. sastavljanje izveštaja o procesu samovrednovanja;
6. davanje predloga u vezi sa unapređivanjem uočenih slabosti (akcioni plan), sa definisanjem kriterijuma uspeha;
7. ugrađivanje akcionog plana u godišnji plan rada ustanove;
8. realizacija plana,
9. evaluacija plana,
10. godišnji izveštaj o samovrednovanju,
11. definisanje daljih aktivnosti radi neprekidnog unapređivanja kvaliteta rada.

Izveštaj o samovrednovanju na godišnjem nivou direktor podnosi vaspitno-obrazovnom veću, nastavničkom veću, pedagoškom kolegijumu, savetu roditelja i organu upravljanja. Izveštaj sadrži:

1. opis i procenu ostvarenosti standarda kvaliteta rada ustanove,
2. predlog mera za unapređivanje kvaliteta rada ustanove i
3. način praćenja ostvarivanja predloženih mera.

Direktor obezbeđuje način da izveštaj o samovrednovanju u prethodnoj školskoj godini bude dostupan svim zainteresovanim korisnicima.
Na osnovu izveštaja o samovrednovanju u celini, izveštaja o ostvarenosti standarda postignuća i drugih indikatora kvaliteta rada, ustanova donosi razvojni plan. Novi razvojni plan kao polaznu osnovu uzima rezultate samovrednovanja. Školskim programom određuju se aktivnosti i programi koji obezbeđuju ostvarivanje razvojnog plana, a u godišnjem planu rada se sve te aktivnosti operacionalizuju i konkretizuju.

Tekst preuzet sa sajta Školske uprave Čačak, autor članka Danijela Kovačević Mikić.

By Nataša Pantović in Blog on 16/02/2015