Home » Vesti » Dešavanja u školi » Savindan u našoj školi

 
 

Savindan u našoj školi

 

Vesti iz naše škole »

1. decembar Svetski dan borbe protiv SIDE

1. decembar Svetski dan borbe protiv SIDE

Povodom obeležavanja Svetskog dana borbe protiv SIDE učenici Medicinske škole odeljenja IV1 Marija Kuvekalović, Milica Pantović, Bojana Stanisavljević i Jelena...

 

Utisci učenika Medicinske škole sa Festivala nauke 2018.

Festival nauke 2018

 
Festival nauke 2018

Festival nauke 2018

U petak 30.11.2018. godine 100 učenika Medicinske škole u pratnji svojih profesora Sanje Popović, Bojane Popović, Nataše Pantović i direktorke Snežane Jolović...

 
Narandžasta nedelja u Medicinskoj školi

Narandžasta nedelja u Medicinskoj školi

Treću godinu zaredom u Medicinskoj školi članovi Stručnog veća profesora srpskog jezika i književnosti obeležavaju Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad...

 

Izveštaj sa javnog časa ″Svetska i evropska baština u rukama mladih ″

5. 11. 2018. godine u holu Medicinske škole u Čačku Stručno veće hemije i biologije i Stručno veće lekara i farmaceuta je kao plod pozitivnih iskustava u...

 
 

Učenici naše škole, zaposleni, prijatelji i saradnici škole proslavili su 27. januara Svetog Savu, praznik posvećen ocu srpske kulture i duhovnosti.

Savindan Medicinska škola Čačak

Ovogodišnja Svetosavska akademija bila je posvećena stogodišnjici završetka Prvog svetskog rata. Početak proslave obeležio je himnom „Bože pravde” školski hor. Prisutne učenike, profesore i njihove goste pozdravila je direktorka škole Snežana Jolović. Posle tradicionalnog rezanja kolača, članovi Recitatorsko-dramske sekcije, Tijana Aleksić, Anja Fotić, Danijela Luković i Sara Todosijević, izvele su recital „Priča o pesmi”, potresnu, snažnu priču o tome šta se sviralo i pevalo u doba Velikog rata. Kazivana je sa željom da priča o prošlosti bude utkana u sadašnjost, da u sadašnjost budu utkane vrednosti poput moralne snage i vrlina srpske duše, ljubavi prema narodu, dužnosti, truda. Stihove Disove pesme „Među svojima” i Nastasijevićevu pesmu „Truba” recitovale su učenice Anđela Božović i Katarina Ćurčić. Profesorke srpskog jezika Ana Pajević i Jelena Dramićanin pripremale su naše mlade recitatore i kazivače.

Svečanost je uveličao školski hor pod vođstvom profesorke muzičke umetnosti Aleksandre Mićović. Izvedene su „Himna Svetom Savi”, himna koja poziva na slogu i ljubav, i pesma „Tamo daleko”, pesma najrodoljubivija, najoplakanija, najmelodičnija, najosećajnija, himna srpskog vojnika. Izuzetnu darovitost još jednom je kao solista pokazala naša učenica Katarina Savić, koja kod svih prisutnih probudila tople emocije svojim glasom i pesmom, solo deonicama u pesmama „Tamo daleko” i „Oj, Moravo” i pesmom „Crven cvet”. Pesmu „Kazuj goro” pevao je kvintet koji su činile učenice odeljenja IV4 na čelu sa Katarinom Savić. Na visini zadatka bila je i učenica Natalija Božić izvodeći pesmu „Petlovi”.

Izveden je splet folklornih igara: „Lele, dunje ranke”, „Igrale se delije”, „Devojačko kolo” i „Moravac”, igara koje su i u ratu nosile sećanje na zavičaj. Svojim izvođenjem priredbu su obogatile naše učenice Sara Smrekić, Sanja Rakonjac, Aleksandra Dramlić, Ivana Vukajlović, Lidija Marković, Doroteja Jozović i Jana Stanić zajedno sa profesorom praktične nastave Marijom Krsmanović koja ih je pripremala.

Recital je upotpunjen kratkim filmom Srbija od 1914. do 1918. Svoj doprinos priredbi dao je izradom ove prezentacije profesor istorije Đorđe Jeremić.

U holu škole predstavljena je i izložba radova učenika drugog razreda. Izložba priča priču o Srbiji tokom sudbinskih dana od 1914. do 1918. godine, Srbiji koja stupa na golgotski put, o borbama, bojištima, dobrovoljcima, stradanjima. Mentor vrednim učenicima bio je profesor Đorđe Jeremić.

U školi je predstavljena i izložba knjiga koje su za temu imale Veliki rat, a u čijim stranicama su ispisana svedočanstva i potonja kazivanja, kao i pogledi na Veliki rat iz različitih izvora. Izložbu knjiga pripremile, kao bibliotekari naše škole, Jelena Vučković i Jelena Dramićanin.

…Završio se Veliki rat. Srbiju je, četiri godine pre toga, napala zemlja koja je desetostruko veća, moćnija i jača od nje. Govorilo se de će napad na malu kraljevinu biti završen za osam dana. Govorilo se da će to biti lakša vojna šetnja do Niša.

Četiri godine je prošlo. Srbin je dočekao svoju davnu želju. Vidi šljivike svoje, seže grumen njive svoje, celiva ikonu Svetoga Save. Oltare i groblja pradedova. Gunj i opanak. Zavičaj. Srbin u tuđini završi škole i posta veliko ime nauke i umetnosti srpske, domovina mu svetinja i za nju bori se perom u ruci. I jedan i drugi zna: velikom uspehu prethodi krupna zasluga. Zna šta znači sloboda i pravda. Napor i rad. Znanje i požrtvovanje. Skromnost i dobra stara čast.

Znaš li odakle si, sine? Potomak si solunskih ratnika, armije Putnika, Stepe, Mišića, Bojovića, vojske male po broju, ali velike po junaštvu. One čija je jedina prednost i nadmoć bila svest čemu služe i zašto se bore.

Otrgni od zaborava našu slavnu istoriju, sećanje na vreme velikih iskušenja, stradanja i pobeda, napora dostojnog divljenja. To vreme opominje nas i zavetuje da se vera i žrtva pradedovska nikada ne zaboravi. Pokažimo koliko vredimo i šta možemo dati sebi samima i čovečanstvu.

Ovo je priča o pesmi. Pesma je bodrila. Pesma je bila čežnja i žal. Pesma je bila pomen. Za srpski narod, pesma je uspomena i opomena.

Ana Pajević, prof. srpskog jezika i književnosti

Comments are closed

Sorry, but you cannot leave a comment for this post.