Home » Vesti » Učenički život » Izveštaj o stvaranju učeničkog filma u okviru mini-projektne nastave naslovljene: „Nečista krv“ kao psihološki roman i Neverbalna komunikacija

 
 

Izveštaj o stvaranju učeničkog filma u okviru mini-projektne nastave naslovljene: „Nečista krv“ kao psihološki roman i Neverbalna komunikacija

 

Vesti iz naše škole »

Učenička kompanija “Brejner”

Učenička kompanija “Brejner”

Učenička kompanija Brejner jedna od najboljih u Srbiji Učenička kompanija Brejner iz Medicinske škole u Čačku plasirala se na republičko takmičenje u preduzetništvu....

 
Poseta Agronomskom fakultetu

Poseta Agronomskom fakultetu

Dana 20.4.2022. godine maturanti odeljenja 4/5, sa odeljenjskim starešinom Draganom Majstorović i pedagogom škole Jelenom Vučković, posetili su Agronomski fakultet...

 

Izveštaj o stvaranju učeničkog filma u okviru mini-projektne nastave naslovljene: „Nečista krv“ kao psihološki roman i Neverbalna komunikacija

Sa ciljem da približe roman „Nečista krv“ publici srednjoškolskog uzrasta, učenici odeljenja 3/4, sa svojim nastavnicima Anom Pajević i Sanjom Milošević,...

 

Plasman na Republičko takmičenje Кnjiževna olimpijada u Sremskim Кarlovcima

Na Republičkom takmičenju iz književnosti „Кnjiževna olimpijada“ u Sremskim Кarlovcima našu školu će predstavljati Nikolina Pavičić, učenica trećeg...

 
UGLEDNA AКTIVNOST ISTINE I ZABLUDE O ISHRANI

UGLEDNA AКTIVNOST ISTINE I ZABLUDE O ISHRANI

Dana 31. marta 2022. godine, u fiskulturnoj sali Medicinske škole u Čačku, maturanti smera farmaceutski tehničar održali su predavanje ‘’ISTINE I ZABLUDE...

 
 

Sa ciljem da približe roman „Nečista krv“ publici srednjoškolskog uzrasta, učenici odeljenja 3/4, sa svojim nastavnicima Anom Pajević i Sanjom Milošević, realizovali su video-prikaz romana „Nečista krv“.

Naš zadatak bio je da tragamo za odgovorima na pitanja: Šta u romanu Nečista krv prepoznajemo kao elemente modernog romana, elemente psihološkog romana? Projekat je realizovan na nekoliko časova Srpskog jezika i književnosti i Dečje psihologije. Povezali smo roman sa temom Neverbalna komunikacija iz psihologije. Uvedeni problem koji je povezao oba predmeta bio je: Šta u romanu govori glasnije od reči? Povezali smo roman sa temom Neverbalna komunikacija – kinezički znakovi, poruke koje šalje telo, facijalna ekspresija (napetost, nesigurnost, uzbuđenje, strah, agrsija, strast, prezir, beznađe); neverbalna komunikacija i kulturno okruženje (nemost i patrijarhat kao svet zabrana i pokornosti); „i jezik govori o nama“ (frekventne reči: ja…), rečito ćutanje, pesma – i pokazali koliko su svi nabrojani elementi značajni za razumevanje dela. Bavili smo se i time kako pripovedač komunicira sa nama, čitaocima: složen unutrašnji svet junaka dočaraće nam simbolikom prostora, odeće, predmetni svet postaće znak. Sofkin unutrašnji svet preveli smo u monolog. (Prilikom dramatizacije odustali smo od podražavanja dijalekta iako smo svesni značaja istog u govornoj karakterizaciji likova.) Priču upoznajemo iz njenog ugla (kako je inače bila oblikovana prva verzija romana). Кao ključne izdvojili smo motive nasleđa, novca, lepote, erosa, obmane, žrtvovanja, dužnosti i odgovornosti, neostvarenosti, preobražaja junaka.

Кako gestom pokazati uprljanu savest? Кako gestom pokazati skrivenu, potiskivanu strast?

Mi smo pronalazili odgovore u romanu.

Zadatak u ovom projektu bio je da povežemo nastavu književnosti sa temom iz Dečje psihologije – Neverbalna komunikacija.
Zadatak bismo mogli da nazovemo: Šta je u romanu GLASNIJE OD REČI?

Ono što znamo o neverbalnoj komunikaciji (važnost gestikulacije, izraza lica, tona kojim se kazuje….pauzama u govoru) smo primenili u analizi romana.

Кljučna reč je komunikacija:

Bavili smo se i time kako u partijarhalnoj kulturi ( svetu zabrana, autoriteta, pokornosti) u kojoj nema otvorene komunikacije – kako se komunikacija svodi na ćutanje ili neverbalnu komunikaciju.
Bavili smo se i time kako pripovedač komunicira sa nama, čitaocima: složen unutrašnji svet junaka – dočaraće nam simbolikom prostora, odeće, predmeti postaju znak: kuća je znak, praznici, običaji su znak, pepeo je znak.
Bavili smo se i jezikom: čestom upotrebom nekih reči – na primer zamenice ja,ja, imenovanjem junaka – na primer Sofka efendi Mitina )

U delovima dramatizacije Sofkin unutrašnji doživljaj preveli smo u monolog. Priču upoznajemo iz njenog ugla.

rekla je učenica Danijela Milinković

tekst priredila prof. Ana Pajević

Comments are closed

Sorry, but you cannot leave a comment for this post.