Говор матурантима
Чачак, 2.јун 2025. године
Добро вече, матуранти Медицинске школе!
Добро вече и добро нам дошле ,драге колеге! У име матураната и у наше име, захваљујемо што сте се одазвали позиву!
Поносно стојим и говорим у своје име и име свих одељењских старешина(навести имена),али и у име Медицинске школе у Чачку. Медицинска школа углед гради спрам успеха наших ученика, спрам понашања и слике коју ви, заједно са нама, градите и показујете широм Србије, јер Медицинска школа у Чачку је Србија у малом.
Драги матуранти, овде стоји пет професорки изузетно задовољних и поносних. Стојимо пред вама, нашим ђацима, нашим људима. Стојимо поносне на вас ,поносне на вашу памет, на вашу човечност, на вашу лепоту, поносне на све успехе које сте постигли на разним такмичењима…
И, у праву је професор Коста Вујић…наша имена се помињу, надамо се и да ће се памтити, али као имена ваших професора, јер ми јесмо овде само зато што ви постојите…Заједно смо прошли и успешно прешли све узбрдице, сва брда и све равнице и дошли довде, до ове вечери која треба да нам буде лепо сећање…сећање на све оно што је чинило ђачки живот…и професорски живот, јер то је неодвојиво-ми живимо у школи –један живот…
Питао ме Никола да ли ми је жао што ћемо се растати. Никола,и сви ви, наравно да ми је жао, јер се нећемо виђати тако често, јер нећу слушати оправдања и образложења која само ви можете да смислите, али са друге стране ,овај растанак значи само крај још једног циклуса у животу и идемо даље, у нове победе, поготово ви.
Желимо вам отворене путеве, који год да одаберете…желимо вам сву срећу овог света, желимо вам да досегнете високо…
А ми ћемо бити ту где нас оставите, са неким новим клинцима, али увек спремне за подршку вама…кад год је затражите…
Ово је ваше вече…узмите га, будите љубазни ,будите паметни, поделите га са нама ,и будите срећни!
На здравље, радост и младост , матуранти! Живели!
Мица Костић, проф. српског језика и књижевности