Два републичка признања за ученике наше школе на Смотри талената Србије
Републичка смотра регионалних центара за таленте одржана је 30. маја 2026. у Регионалном центру за таленте ,,Михаило Пупин“ у Панчеву у преко десет дисциплина природних, друштвено-хуманистичких и техничких наука. И ове године, као и претходних, ментор за области Српски језик и Kњижевност била је професорка наше школе Сања Перовановић. У менторској групи од девет ученика републички пласман и награде освојило је петоро ученика из различитих школа, од чега двоје из наше школе – Јулија Kошанин (1. место) и Милутин Јовановић (2. место), обоје ученици фармацеутског смера из одељења III5.
Пред комисијом сачињеном од доктора наука и докторанада високих захтева са Филолошког факултета у Београду презентовали смо своје научноистраживачке радове након теста на коме смо показали знања из књижевности и језика.
Наш ментор верује да се истинско знање показује и примењује на непознатим текстовима, који немају критичку рецепцију, ослањањем на сопствене капацитете у истраживању и интерпретацији књижевног дела, ослањањем на знања стечена у школи кроз редовну наставу и додатни рад,
те да треба представити завичајну књижевност и ствараоце.
Јулија Kошанин се бавила збирком песама Једном Оливере Недељковић, а Милутин Јовановић компаративном анализом збирки песама Солунски зов Лазара Урошевића и Свануће Милана Марковића (куриозитет је да је Милан био ученик наше школе и професорке Сање).
Још једном смо потврдили да се труд и посвећеност увек препознају. Мотивација да се упустимо у истраживање тема које до сада нису имале ширу критичку рецепцију, као што су дела завичајних писаца, произашла је из наше жеље да књижевност сагледамо из потпуно новог угла, да покажемо шта смо научили током година и да покажемо вредности завичајне књижевности.
Сусретали смо се са изазовима повезивања теоријских знања са савременим темама, откривањем стилских и тематско-мотивских одлика, порука дела, али је баш тај процес био оно што нас је покретало. Посебну захвалност дугујемо нашој менторки, професорки Сањи Перовановић, великом мотивтору и професорки велике енергије, која је веровала у наше идеје и била нам права подршка и ветар у леђа. Такође, ослонац и логистичка подршка свим полазницима је стручни сарадник у РЦТ Чачак Данијела Бугарчић, која брине о нама и организацији.
Иако некада није лако, померање граница знања, рада и постигнућа нас све чине задовољним и поносним.
Пред комисијом сачињеном од доктора наука и докторанада високих захтева са Филолошког факултета у Београду презентовали смо своје научноистраживачке радове након теста на коме смо показали знања из књижевности и језика.
Наш ментор верује да се истинско знање показује и примењује на непознатим текстовима, који немају критичку рецепцију, ослањањем на сопствене капацитете у истраживању и интерпретацији књижевног дела, ослањањем на знања стечена у школи кроз редовну наставу и додатни рад,
те да треба представити завичајну књижевност и ствараоце.
Јулија Kошанин се бавила збирком песама Једном Оливере Недељковић, а Милутин Јовановић компаративном анализом збирки песама Солунски зов Лазара Урошевића и Свануће Милана Марковића (куриозитет је да је Милан био ученик наше школе и професорке Сање).
Још једном смо потврдили да се труд и посвећеност увек препознају. Мотивација да се упустимо у истраживање тема које до сада нису имале ширу критичку рецепцију, као што су дела завичајних писаца, произашла је из наше жеље да књижевност сагледамо из потпуно новог угла, да покажемо шта смо научили током година и да покажемо вредности завичајне књижевности.
Сусретали смо се са изазовима повезивања теоријских знања са савременим темама, откривањем стилских и тематско-мотивских одлика, порука дела, али је баш тај процес био оно што нас је покретало. Посебну захвалност дугујемо нашој менторки, професорки Сањи Перовановић, великом мотивтору и професорки велике енергије, која је веровала у наше идеје и била нам права подршка и ветар у леђа. Такође, ослонац и логистичка подршка свим полазницима је стручни сарадник у РЦТ Чачак Данијела Бугарчић, која брине о нама и организацији.
Иако некада није лако, померање граница знања, рада и постигнућа нас све чине задовољним и поносним.
Аутор Јулија Кошанин, IV5
